Prekrštene ruke

·

1 min read

Koliko li sam te samo puta puta čekala

Da me izabereš

Da sam ti prioritet

Da kažeš - e pa izvinite mene neko veoma bitan čeka kući

Pravila sam se da me briga

Da mi ne trebaš

Možda mi je tako bilo i lakše

Ja sam od tebe bila odustala...

Ali avaj, odakle sad ove lavine bijesa

Odakle previsoka očekivanja od odraslih oko mene

Da mi pruže ono što mi nisi pružio

Što nisi htio

Nisi mogao

Nisi znao...

Baš nebitno.

A u ovom trenutku istovremeno i važno

Nisam spremna da oprostim

Ali sam itekako spremna da te prekrštenih ruku gledam u oči

Jasno, glasno

Da ti kažem, onako slasno,

Da se nikada više neću dokazivati

Boriti za ljubav

Za postojanje

Sopstvenu vrijednost

Neću te pravdati, a ni mrzjeti

A ne znam ni kako te uopšte poslije svega voljeti

Voljela bih da oprostim , zagrlim i kažem ma sve je u redu

Bila bih najveći lažov jer

Toliko toga ti imam još reći

A riječi ni na vidiku...